Bivirgata ~ Tamara Kučan
Dugo najavljivan jedanaesti roman domaće književnice Tamare Kučan je izašao pre tri nedelje. Mogu slobodno da kažem da je za mene ovo roman godine, iz razloga što sam od prošle godine, kada sam pročitao prvi Tamarin roman "Profajler", pročitao u narednih deset meseci i sve ostale i od tada sam odbrojavao dane i dane do izlaska novog romana.
Bivirgatu sam nabavio prvog dana ovogodišnjeg sajma knjiga i pre cele priče o samom romanu prvo moram da se direktno zahvalim Tamari koja me je neverovatno iznenadila kada mi je uručila svoju novu knjigu kao poklon! Hvala Tamara, ako ovo čitaš znaj da mi je Bivirgata poslednja bila na pameti da će se naći u paketiću!
Bivirgatu sam nabavio prvog dana ovogodišnjeg sajma knjiga i pre cele priče o samom romanu prvo moram da se direktno zahvalim Tamari koja me je neverovatno iznenadila kada mi je uručila svoju novu knjigu kao poklon! Hvala Tamara, ako ovo čitaš znaj da mi je Bivirgata poslednja bila na pameti da će se naći u paketiću!
A sada, pređimo na recenziju!
- Naslov: Bivirgata: ogledalo
- Autorka: Tamara Kučan
- Žanr: triler, psihološki triler, ljubavni roman
- Broj strana: 708
- Povez: mek
- Izdavač: Urban Art
- Godina izdanja: 2018.
Pojava svirepe onlajn igrice koja deci postaje opsesija i stil života, uprkos svemu nateraće Marinu da se vrati na sajber odeljenje i uplovi u novi profajling. Vodeći istragu, Marina shvata da mračni um može biti bilo ko, ali i da se najveća tama krije u softveru, u neopipljivim i vešto skrivenim delovima duše za čije otkriće je spoznaja jedini put.
 |
| Naslovnica: Miomir Milić |
Roman Bivirgata obrađuje dve teme, partnersko nasilje i sajber kriminal u kojima glavnu ulogu igra psihopatologija; već svojstveno Tamari dve škakljive teme o kojima se malo govori i zna. Kako autorka kaže dve teme koje prate jedna drugu i uvijaju se kao dve zmije, kao DNK lanac. Bivirgata je nastavak romana Profajler, ali se može čitati odvojeno i preko reda. Nisam očekivao da će ovako biti, ali moj vam je savet da prvo čitate Bivirgatu, pa Profajlera ako niste. Čudno, ali kada ih oboje pročitate shvatićete o čemu govorim.
Prva tema Bivirgate je vešto skrivena (u neznanju čitaoca što je i najveći efekat na kraju), ali je činjenica da nastupa od početka i da do same kulminacije teče polako, gradacijski, skriveno, neočekivano, potkovano naučnim činjenicama. Za razliku od nje, druga tema je takođe prisutna, ali dolazi do izražaja u skokovima i hronološkim razmacima što je meni razočaravajuće jer se brzo razotkriva i razrešava. Za mene veoma jednostavno za nešto do čega se teško dolazi, što je skriveno na dubokom internetu, gde zločinac može biti bilo ko, a i da može postojati mogućnost da ih ima i više i da je mreža mnogo složenija.
Sada, kada su utisci slegli moram da priznam da sam od romana kao celine očekivao više obzirom da znam šta je autorka sve uradila u prethodnim romanima.
Partnersko nasilje je razrađena tema koja dominira, koja je glavna, detaljna, koja daje visoku ocenu ovom romanu, ali s druge strane imamo sajber zločin koji je zapostavljen, nekako je ceo taj slučaj oko igrice isuviše uprošćen i poprilično očekivan (što nije retkost da je nekada odgovor ispred nosa a da toga nismo svesni jer mislimo da je isuviše lako), ali kada se priča o sajber zločinu gde se o mračnim umovima koji vrebaju na internetu, koji su pritom vrlo inteligentni i obazrivi, jedino zna da su mračni i neretko nijedan drugi trag, cela priča oko igrice je neverovatno brzo završena; s ciljem da predstavi drugu dijagnozu uobličena pogrešnim likovima.
Ali, ne želim da potenciram sada to jer kako kaže Marinin otac neki lakši slučajevi razrešavaju se godinama, a neki mnogo kompleksniji prosto kliknu u sekundi.
Ali, ne želim da potenciram sada to jer kako kaže Marinin otac neki lakši slučajevi razrešavaju se godinama, a neki mnogo kompleksniji prosto kliknu u sekundi.
Kako autorka kaže, Bivirgata predstavlja dve knjige u jednoj i u tome je razlog zašto sam od ovog romana očekivao više. Slučaj igrice je brzo završen i ostao nedorečen negde na početku druge polovine romana. Baš zbog toga, dok sam čitao pomislio sam da je to zamka, da će cela priča sa sajber odeljenja na kraju, potpuno neočekivano i iznenada zadati poslednji udarac i u trenucima najvećeg rasula pokazati koliko je zapravo opasna i olako shvaćena i samim tim povezati dve naizgled suprotne teme - partnersko nasilje i sajber zločin, dva psihička poremećaja, dva čoveka koja nisu imala dodirnih tačaka za celih 700 stranica (što autorki nije strano, takav efekat je upotrebljen u Profajleru - priča o hakerima ispod kojih se krije mnogo veće zlo, ali i u romanu Indigo gde ljubav kao mamac dovodi do potpunog psihičkog razvrata).
Zbog toga mislim da bi Bivirgata ostavila mnogo jači utisak da se bazirala samo na temu psihičkog nasilja, a da je priča oko opasne zmije ostavljena za neki drugi put jer se ovde ispostavilo da nije toliko opasna, da je maltene izolovana od svega i samim tim je višak, nepotrebno skretanje s glavne teme koja je majstorski predstavljena i definitivno mnogo kompleksnija od ove druge. Tek kada čitate poslednja Marinina poglavlja, shvatate koliko najstitniji detalji igraju veliku ulogu u oktrivanju poremećaja zbog koga ćete se intenzivno nervirati dok ne stignete do kraja (velika je verovatnoća da nećete znati o kom poremećaju je reč, ali zato i volim Tamarine romane zato što uz njih saznam nešto za šta nisam znao ni da postoji, to jest da može biti toliko opasno).Poznato je da Tamara svoje likove provlači kroz mnogo nastavaka, bili oni glavni ili sporedni. Tako se i u Bivirgati vraća Filip o kome smo poslednje mogli da saznamo u Indigu, a kakvu on ulogu ima u Bivirgati saznaćete ako je pročitate.
Sve u svemu, dobar psihološki triler, s naglaskom na psihološki, ali definitivno roman kome treba nastavak da ga podigne, za sve ono nedorečeno i za sve ono što njegov kraj nudi. Ko zna, možda je Bivirgata samo još jedan početak...
 |
| PORUČITE OVDE! |
Коментари
Постави коментар