Rekvijem za Adama /// Ash

Dobrodošli u novi post! Pred vama je recenzija jedne knjige koju sam nedavno pročitao i koja je na mene ostavila neverovatan utisak, skoro me jedna knjiga nije tako ubedila svojim kvalitetom. U pitanju je druga knjiga domaćeg autora Aleksandra Đuričića Eša pod naslovom "Rekvijem za Adama". Eš je takođe autor i romana "Surf na crvenom talasu" čiju recenziju možete pročitati OVDE.

A sada da se bacimo na Rekvijem...

Za početak, nešto opštih podataka:

• Naslov: Rekvijem za Adama
• Autor: Aleksandar Đuričić Eš
• Broj strana: 460
• Povez: mek
• Žanr: psihološki triler (s obaveznim prefiksom izuzetan)
• Izdavač: Urban Art
• Godina izdanja: 2015.

Sadržaj: Boris Hundić, talentovani pijanista, je vunderkind iz duboke unutrašnjosti za koga bi se reklo da je ceo svoj život posvetio bežanju. Napušta svoje selo u kome je odrastao, ali i zadobio traume koje će ga večno pratiti - otac probisvet, porodične tragedije, ali i sve ono što je činilo Borisovo odrastanje.

Dolazak na studije medicine u Beogradu, uprkos velikoj ljubavi prema muzici, otvoriće i razjasniti Borisu sva egzistencijalna, društvena, ekonomska i emotivna pitanja koja će ga večno mučiti i nakon što pobegne iz Beograda.

Ali od koga, odnosno od čega Boris beži i kakvi ga to strahovi vezuju za Beograd? Da li je u pitanju beg od okolnosti ili pak od sopstvene savesti, da li se od takvih stvari može pobeći i šta je to što je nateralo Borisa da posveti svoj život večitom bežanju neka su od pitanja na koja odgovara ovaj roman.

Poručite ovde!

Roman počinje i u velikoj meri traje smenjivanjem prošlosti i sadašnjosti, od ranog Borisovog detinjstva pa sve do 2009. godine kada počinje radnja u "sadašnjem" vremenu.

U periodu iz daleke prošlosti osamdesetih i većim delom devedesetih godina možemo videti kako je izgledalo Borisovo detinjstvo, njegovo selo, kuća, porodica, društvo, škola, ali i prve ljubavi, sa svim pratećim problemima, nedoumicama, premišljanjima i strahovima. Sve to je izgradilo Borisa u jednom rečju dobrog čoveka što će mu otvoriti mnoga vrata u Beogradu - pametnog, prodornog, snalažljivog, veštog sa ženama... Uz sve to je i u velikom grču i strahu da ne pogreši iako svestan svoji kvaliteta, ali sve su to posledice porodice u kojoj je odrastao, ali i traume koju Boris vuče uvek sa sobom iako bezuspešno pokušava da je potisne. Šta je to, saznaćete u prvim poglavljima da ne bih otišao previše u spojlere.

Druga celina romana prati Borisov studentski život u Beogradu. On je sada tipičan predstavnik čoveka iz provincije koji je zanesen i poprilično nesnađen u velikom gradu i svim mogućnostima koje on pruža. Međutim, kako je Boris oduvek bio snalažljiv i naučen "da gura" vrlo brzo je od momka koga su kao zamorče napijali na žurkama postao taj koji napija na žurkama. Novo društvo mu je pomoglo da se otvori i počne da živi u Beogradu, a ne u starom salonu svoje gazdarice. Jasno je da su Borisove studije otišle u nedogled i da je linijom manjeg otpora uspeo da se približi eliti o kojoj je večito sanjao, doduše kvazi eliti. Sadržaj se baš razlikuje od omota. Na početku bi i vi rekli elegantno, svetski, na nivou; saloni, lakiran parket, kavijar, stan u centru Beograda, skupa garderoba, okupljanja, kućne pomoćnice, klasična muzika, bazen u dvorištu, putovanja, daleke destinacije, elitni automobili koji jedu asfalt... Ali svu tu iluziju ruši stara narodna "praziluk ti iz dupeta viri". Mnogo je tu brakova na papiru, "ponosnih" karijera, kupljenih diploma i nesrećnih ličnosti. Proći će mnogo vremena kada Boris sazna sve detalje, ali tada će on duboko zaći u ćorsokak, a nekada je bio na raskrsnici silnih mogućnosti i nemogućnosti, doduše bez putokaza, ali valjda je to ta životna nepravda.

Isfrustriran svojim izgubljenim vremenom i očekivanjima okoline, sam u životnoj bestragiji, Borisov život na pragu tridesete ulazi u monotonu kolotečinu bez cilja i perspektive, što je zaista najveći problem mladom čoveku tog doba. Upravo će sudar generacija izazvati Borisovu introspekciju i sagledanje celokupnog ništavila u koje je zapao. Tada, u vorteksu svesti i nesvesti, iskrenosti i želje za bezuspešnim potiskivanjem, ali i mračne prošlosti koja ga nikada nije napustila, Boris će napraviti grešku koja će odgovoriti na naslov romana, ali opet kažem neću zalaziti u najvažnije spojlere.

Kraj i poslednja celina romana je posvećena večitom Borisovom begu koji je prikazan još u prvom poglavlju, obzirom da obimniji deo romana teče hronološki naizmenično. Tada, Borisova psiha je u potpunom magnovenju, on mučenički pokušava da pronađe rešenje svog života, bori sa svim demonima koji se namnožili prethodnih godina, luta bez ikakve nade, sanja košmare koji ga godinama progone, a nekoliko ličnosti iz daleke prošlosti će mu odgonetnuti činjenicu da se iz te tamnice ne može i da će u njoj večno ostati.

*najbolje izdanje Urban Arta

Upravo zbog svega ovoga što ste pročitali je "Rekvijem" izuzetan. Ne, to je najsažetije što ovaj roman nudi! Moram da napomenem, zbog nepravde koju savremeni srpski pisci trpe "da su nikakvi, kič i šund" plus književnost danas koja se svodi na marketing, verujem da "Rekvijem" nije dobio ni upola pažnje koliko zaslužuje. Sigurno jedan od najboljih štiva napisanih posle dve hiljadite i razlog zbog čega Urban Art sa Tamarom Kučan na čelu treba da bude ponosan jer stoji ispred takvog kvaliteta.

Ako postoje savremeni klasici nastali od Tolstoja, Šekspira, Igoa, Šolohova, Andrića, Selimovića i drugih umetnika koji su obeležili svetsku književnost, onda je Eš definitivno njihov predstavnik. Zašto? Zato što je stvorio savršenu priču u kojoj je obuhvatio sve slojeve društva i situacije koje se događaju, zato što je zašao duboko u ljudsku psihu i što je najteže do kraja ostao realan i objektivan i pritom dokazao snagu i duh savremenog srpskog jezika sa svim žargonima, frazama i pozajmljenicama. Sada na stranu Boris kao glavni, ali Eš se toliko bavio i sporednim likovima i svim tim njihovim epizodnim događajima koje je uklopio u voz Borisove sudbine da je knjiga ispunjena detaljima, u potpunosti dorečena i bez ijedne nejasnoće. Zbog toga je klasik, ali i zato što mu se morate posvetiti sa sto posto koncetracije da bi doživeli tu nijednu nejasnoću i taj VAU utisak KOLIKO JE OVO DOBRO. Ako ćemo u zvezdicama, 6 od 5! ;)