Putujem kroz vreme u daleke krajeve - Sastav iz srpskog jezika i književnosti za četvrti razred srednje škole

Pozdrav dragi ljudi, škola je ne tako davno počela. Trenutno smo u udarnom periodu ocenjivanja i za sve vas kojima teško ide pisanje sastava, kao i prethodnih godina, objavio sam svoj sastav sa prvog pismenog zadatka iz srpskog jezika i književnosti. U pitanju je slobodna tema, a sastav je ocenjen najvišom ocenom, tako da vam može poslužiti kao dobra inspiracija.

Sastav se nalazi u nastavku posta.

Putujem kroz vreme u daleke krajeve

"Svako vreme i svaka generacija donose svoje događaje, dane, situacije i okolnosti koje samo tada postoje, jer vreme je promenljivo, trenuci prolaze, ljudi se smenjuju i život se svakog dana menja poput kaleidoskopa. Prošlo je mnogo godina od kada je ovaj svet nastao, od kada je čovek spozano život i njegov smisao, od kada je vreme otpočelo svoj tok koji i dan danas traje. Prolaznost, to je definicija ovog sveta. Kakvi god da smo, kave god izume stvorili, ostvarili svoje zamisli, napredovali, doprineli..., sve je to prolazno i svi mi imamo zamenu, neke nove ljude, nove, bolje generacije, lepšta vremena... Zbog toga, smisao življenja svakog od nas je spokoj, mirna duša i budućim generacijama ostavljen svet u boljem izdanju nego što je bio pre našeg postojanja. Bolji svet nije samo samo svet razvijene tehnologije, već i svet boljih ljudi sa mnogo više ljubavi, empatije, solidarnosti i dobrote i mnogo manje krvi, bluda, nemorala, ratova i zla.

Jedina čovekova prednost naspram vremena je mašta. Čovek ne može znati kakva će budućnost biti, ali može da je zamisli i da uživa u svom savršenom predelu sa njemu dragim ljudima koje taj predeo i čine savršenim. Putujem kroz vreme i dolazim sa svojom maštom u oazu mira. Nije ta oaza ništa spektakularno da se ne može rečima opisati. Naprotiv, ona je poprilično jednostavna i laka za razumevanje. Ona je sve što ovo vreme i ovaj svet nisu. U njoj ne vladaju zakoni, nema papira, nema tužbi i dokaza, pečata i potpisa. Nisu potrebni! U toj oazi vladaju samo ljudi, onakvi kakvi su učinili da sve ovo prethodno postane besmisleno. To su ljudi čiste duše, dobrog srca i vedrog uma koji ne žele da posrnu i zagorčaju lepotu u kojoj žive. Današnji mi rekli bismo da su to savršenstva koja ne postoje, ali zar je toliko teško biti dobar, biti oličenje savršenstva? Ostaje da se o tome večito razmišlja...

Današnji mi složni smo u tome da savršenstvo ne postoji, ma na šta se ono odnosilo. Svesni smo toga da apsolutna dobrota ne postoji i da će uvek biti negativnih ljudi i nepoželjnih okolnosti. Zbog tih nemogućnosti i mogućnosti naša mašta i postoji. Ona je lek. Ona je beg od ne tako lepe stvarnosti kroz subjektivnu, savršenu vizuru u nama najlepše krajeve. Dovoljno je samo da zamislimo, da samo jedan tren provedemo u imaginaciji, da odmorimo umornu dušu i dobijemo nadahnuće da promenimo svet na bolje, da ovaj jedini život koji imamo proživimo na nama najbolji način. U tome je i smisao, u toj večitoj borbi sa silama na koje ne možemo da utičemo, ali iz njih možemo izvući onaj delić energije dovoljan za maštanje. To je začarani krug. Iz stvarnosti u maštu, iz mašte u stvarnost. Jedno bez drugog ne može i to je najveća čar. Šamar realnosti nas uvodi u najlepše krajeve mašte, a mašta nam čini realnost lepšom. Daje nam snagu da se borimo, da nastavimo, da nikada ne odustanemo... Mašta nam daje snagu da živimo!"