Skroz istinit dnevnik jednog povremenog Indijanca - Šerman Aleksi

Prethodnih par dana sam čitao knjigu "Skroz istinit dnevnik jednog povremenog Indijanca" koju je napisao Šerman Aleksi i juče sam je završio te vam sad objavljujem recenziju te knjige.

OSNOVNI PODACI O KNJIZI

• Naslov knjige: Skroz istinit dnevnik jednog povremenog Indijanca
• Autor knjige: Šerman Aleksi
• Godina objavljivanja knjige: 2007
• Broj stranica knjige: 244
• Srpski izdavač knjige: Urban Reads
• Godina izdanja knjige na srpskom jeziku: 2016

RECENZIJA KNJIGE

Ovaj ilustrovani roman nam donosi opšte poznatu temu o rasizmu kao i o odrastanju i problemima sa kojima se susreću ljudi, naročito deca, koji su povučenog duha i čija nacija nije brojnija i samim tim jača i uticajnija.

Arnold Duh zvani Junior je četrnaestogodišnji dečak crvene, indijanske krvi koji živi u Velpinitu, indijanskom rezervatu sa svojom porodicom. Kao i većina ljudi koji žive u rezervatu, on i njegova porodica su izuzetno siromašni. Junior je zbog svog zdravstvenog problema sa glavom, siromaštva, povučenosti u sebe i indijanske krvi koja u njemu teče bio glavna žrtva fizičkog i psihičkog nasilja u svojoj okolini, a izduvni ventil je pronalazio u crtanju karikatura koje podsećaju na stripove kojima je knjiga i ilustrovana. Junior ima samo jednog prijatelja po imenu Drčni koji je njegova najveća podrška iz razloga što je on uvek bio taj koji je njega štitio ili je bar pokušavao. Junior je sa njim odrastao i u njemu pronalazio utehu svih godina.

Kada odluči da okrene novi list u svom životu i ode iz rezervatske škole u belačku školu Rirdan, Junior će konačno početi da živi. Iako će se izdvojiti grupa belaca rasista, Junior će tokom prve svoje godine u Rirdanu pronaći sjajne prijatelje i devojku po imenu Penelopa koja je belkinja, ali će zbog svog odlaska iz rezervata izgubiti svog najboljeg prijatelja Drčnog iz razloga što Drčni neće moći da oprosti Junioru na odlasku i smatraće da je on izdao svoju naciju te će prekinuti svaki kontakt sa njim.

Na kraju školske godine, kada kao igrač rirdanske košarkaške ekipe porazi velpinitsku za koju igra Drčni, kada mu umru baka, rođena sestra i kućni prijatelj njegovih roditelja, Junior će se vratiti u rezervat gde će slom emocija dovesti do pomirenja između Drčnog i Juniora i do toga da Junior jednom za svagda zaboravi svu ružnu prošlost i počne da živi kao jedan srećan mladić. Izgubio je članove svoje porodice što je najteže, ali je zato povratio prijateljstvo sa Drčnim i ostao đak škole u Rirdanu što je za njega predstavljalo vetar u leđa i nadu za bolje sutra koje će doći. Pa, tako je to u životu, nešto izgubiš, nešto dobiješ i tako se oscilacija nastavlja.

Na prvi pogled mislio sam da humoristična, ali mogu vam reći da mene ova knjiga nimalo nije ostavila ravnodušnim. Bukvalno se igrala mojim emocijama. Ima toliko lepih elemenata koji očaravaju i koji prenose poruke da nije sve u životu sve tako crno, da se sve dešava s razlogom i da verom u sebe svako može da postigne ono što želi, ali isto tako ima delova koji u najrealnijem kontekstu opisuju emotivnog, drugačijeg, povređenog, tužnog i čoveka koji se zbog neprihvaćenosti pita kakvu i da li on uopšte ima neku svrhu na ovom svetu iako smo svi stvoreni iz nekog razloga. Takvi opisi su realno svedočanstvo koji daju najveći značaj ovom romanu zbog toga što svako ko ga (pro)čita može u njemu da se pronađe ili shvati tuđe boli.

Ovu knjigu možete kupiti u svim bolje snabdevenim knjižarama ili je internet kupovinom nabaviti OVDE.