Ana Karenjina: Sećanja Vronskog

Pre manje od nedelju dana je veliku premijeru doživeo novi ruski film "Ana Karenjina: Sećanja Vronskog", što u svetu, što i kod nas, inspirisan dvodelnim romanom ruskog pisca Lava Tolstoja - "Ana Karenjina" koji se obrađuje u sklopu školske lektire u drugom razredu u svim srednjim školama. Ovo je najnovija filmska verzija ovog romana, dok je prethodna iz 2012. godine i nosi naslov "Ana Karenjina" gde se tačno može uvideti razlika. Fabula je ista, ali važnost likova ne. U prethodnoj verziji je glavna junakinja Ana Karenjina, dok je u ovoj grof Vronski što se može zaključiti iz naslova filma.

TREJLER
PRIČA: Godina je 1904. U toku je rusko-japanski rat i nakon trideset godina od velike ljubavne romanse, grof Vronski se seća događaja provedenih u svojoj mladosti i prepričava Sergeju, jedinom sinu Ane Karenjine, čitavu situaciju koju ovaj toliko godina nije mogao da razume jer kada se sve to desilo, on je bio dete. 
Ana Karenjina, plemkinja visokog ranga i žena Alekseja Karenjina, prvi put se odvaja od svog sina Sergeja i sa majkom dolazi u Moskvu gde se na železničkoj stanici prvi put susreće i upoznaje sa grofom Vronskim. Njih dvoje se veoma brzo zbližavaju i nakon velikog bala i noći provedene sa Anom, Vronski se vraća u Sankt Peterburg. Ubrzo i Ana odlazi tamo gde prisustvuje velikom ruskom višeboju na kome će s oduševljem gledati i bodriti Vronskog i ubrzo nakon toga će mužu priznati da ga je prevarila s njim. Iako povređen, Aleksej se ponaša hladnokrvno prema Ani, razvodi se od nje i pušta je živi život koji je izabrala - bez visoke titule koju je imala i sa osudama naroda. Iako je mislila da će umreti na porođaju, desilo se čudo i Ana je preživela i rodila ćerku i kada je trebala da se venča i skrasi kraj Vronskog, on je odbio da je upozna sa svojom majkom jer je ona "loša", odnosno što bi se danas reklo žena bez morala. Nakon rasprave, grof Vronski odlazi u domovinu, Ana mu piše pismo izvinjenja i molbe da se vrati i da se pomire, on joj šalje povratno pismo koje do nje ne stiže, ona besna zbog čitave situacije odlazi na žezničku stanicu kako bi ga pronašla i baca se pod voz.
Ta scena u filmu nije prikazana, ali se za nju zna iz romana. Takođe, prva scena vezana za Vronskovu prošlost je ta kada se on vratio na stanicu jer mu je javljeno da je došlo do nesreće - video je mrtvu ženu prekrivenu čaršavima za koju su mu rekli da je raskomadana i prelepog nepovređenog lica. Odupreo se iskušenju da podigne čaršave i nakon trideset godina ostao da živi sa ubeđenjem da to nije Ana, već da se ona odselila daleko i da se nikada neće pojaviti.

Za razumevanje ovog filma nije potrebno prethodno čitanje romana "Ana Karenjina" već samo poznavanje nekih njegovih osnova. Znajući njih, film će se lako razumeti zato što on prati četiri najvažnija događaja opisanih u romanu što zapravo i jesu prethodno pomenute osnove - lik Ane Karenjine, lik grofa Vronskog, motiv preljube i motiv samoubistva (voz). 

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Sastav za pismeni zadatak iz srpskog jezika i književnosti za prvi razred srednje škole

Слика
Još jedan srednjoškolski pismeni zadatak iz srpskog jezika i književnosti sam uspešno završio. Sastav je ocenjen najvišom ocenom, pa ako nekome pisanje istih ne leži, neka se posluži mojim koji se nalazi ispod ovog pasusa. Moj doživljaj Sofoklove tragedije "Antigona" Starogrčka tragedija "Antigona", koju je napisao tragičar Sofokle, jeste jedna od najstarijih tragedija. Iako je napisana pre mnogo, mnogo godina, čak pre nove ere, ona nikako ne zaostaje i samim tim može parirati novim, odnosno najsavremenijim tragedijama, a to može zato što ju je neprikosnoveni Sofokle napisao u najrealnijem kontekstu. On je u tom delu opisao sve što jednog čoveka može da snađe, vlast, ljubav, strah i borba za sopstvene ciljeve. Jednostavno je opisao ljude onakve kakvi oni zaista jesu, bez ulepšavanja, i time je objasnio da su oni isti jer nebitno u kom vremenu da je rođen, čovek će se uvek boriti za sebe, svoje principe i svoje ciljeve. "Antigona" je turbulentn
Прикажи све

Sastav za pismeni zadatak iz srpskog jezika i književnosti za drugi razred srednje škole na temu "Most na Žepi - priča o licu i naličju ljudske slave i moći"

Слика
Ivo Andrić , kao domaći nobelovac, je jedan od najvažnijih književnika čija se dela obrađuju u srednjim školama, a teme za pismene zadatke iz njegovih dela su već generacijama unazad aktuelne. Pred vama je kao pomoć moj sastav na temu iz pripovetke " Most na Žepi ", ocenjen najvišom ocenom. " Most na Žepi – priča o licu i naličju ljudske slave i moći      „Most na Žepi“, jedna od najpoznatijih pripovedaka srpskog nobelovca Ive Andrića, donosi jednu realističnu, životnu priču o nepredvidivosti života, ljudskom egoizmu i slabosti ljudske duše. Kroz dve sudbine, dva različita čoveka sa različitim pogledima na svet i vrednosti jednog umetničkog dela, Andrić je u svet pisane reči doneo potresnu priču o licu i naličju ljudske slave i moći i prolaznosti života.    Jusuf, poreklom iz sela Žepa, nekada veliki vezir, moćan, bogat, ugledan, sada zatvorenik, nemoćan, razoružan, bez prava glasa, tipičan je primer čoveka koji smisao života pronalazi u materijalnim v
Прикажи све

Sastav iz srpskog jezika i književnosti za prvi razred srednje škole na temu "Moji rani jadi"

Слика
Pismeni zadaci su za nas srednjoškolce udarna tema u januaru mesecu. Zato vam objavljujem jedan od svojih sastava koji možete da iskoristite kao pomoć. Naglašavam vam da ovaj sastav nije bio napisan na pismenom zadatku i da nije ocenjen, već je pisan u obliku domaćeg zadatka. Sastav se nalazi ispod ovog pasusa. Moji rani jadi Mladost, odrastanje, rani jadi, sve su to sastavni i početni deo života. Kada je čovek mlad, sve mu je nepoznato i od svega novog ima strah. Plaši se da li će uspeti, da li će biti povređen i da li će ga taj prvi korak koštati. Doduše, nisu svi ljudi isti. Neki su tatalno suprotni onim prvima. Oni sanjaju i žive za nove avanture i okolnosti koje će upoznati, ali ne razmišljaju tri poteza unapred, ne razmišljaju da će ih neka avantura skupo koštati. Ali nismo mi džabe ljudi, uporna, tvrdoglava i stvorenja emocionalno drugačija jedni od drugih. Takvi smo stvoreni, predodređeni da padnemo i ustanemo, platimo cenu ili ne, pogrešimo ili ne pogrešimo. Mada, n
Прикажи све