Sastav iz srpskog jezika i književnosti za drugi razred srednje škole na temu "Moj odraz u ogledalu"

Uveliko je počela još jedna školska godina koja sa sobom donosi buru gradiva, testova i pismenih zadataka.

Pored kontrolnih zadataka, srpski jezik zajedno sa književnošću zahteva četiri pismena zadatka tokom školske godine, a ukoliko vam pisanje sastava ne ide od ruke, a želite da poradite na tome i dobijete dobru ocenu na nekom od pismenih zadataka, u nastavku ovog posta vam se nalazi moj sastav koji je osmišljen, sto posto originalan i koji je ocenjen najvišom ocenom. Listajući moj blog možete pronaći još sastava na različite teme, bilo da su slobodne ili iz gradiva.

" Moj odraz u ogledalu

     Karakter, temperament, vrline, mane uokvireni fizičkim izgledom su elementi svakog živog čoveka koji prolazi kroz lavirint života s nadom da će iz njega izaći, da će rešiti životno pitanje koje se ogleda u ličnim životnim ostvarenjima, bilo da je to posao iz snova i uspešna karijera, idila porodičnog života ili put oko sveta. Iako svi živimo i pripadamo istoj biološkoj vrsti, životi su nam međusobno potpuno različiti, a upravo ta različitost se ogleda u našim osobinama i stilu života kojim živimo. Nekad smo buntovni, nekada tihi i povučeni u sebe, nekada očekujemo i više od svojih mogućnosti, dok smo nekada suprotnost svemu navedenom. To nas čini posebnim, originalnim i ostavlja pečat drugačiji od  ostalih.

     Moj odraz u ogledalu meni dosta toga govori. Sam susret pogleda sa mojim likom u meni budi buru pozitivnih emocija i razmišljanja. Srećan sam zato što gledam u takvu osobu zbog njenih vrlina i shvatanja života. Uprkos njenim manama i nedostacima, koje poseduje svaki čovek, utisak ne opada, naprotiv, on je još lepši jer se iz tih nedostataka rađaju vrline koje samo mogu poboljšati čoveka u smislu jedinke koja gradi svoj društveni i emocionalni život.

Obzirom na to, da je čovek uvek subjektivan, on nikako ne može racionalno suditi o sebi, ali može pokušati što samo govori da je on željan života i da ga želi proživeti u što boljem svetlu. Upravo to samoljublje objašnjava koliko čovek voli sebe.

Samom sebi sam dokazao da volim život. Volim način na koji ga proživljavam, volim što sam kulturan, human, objektivan prema svemu i racionalan čovek koji poštuje životne i moralne vrednosti i koji u skladu sa njima doživljava i proživljava svet oko sebe. Smatram sebe čovekom koji zna sebi da postavi granice ponašanja i ciljeve koje može da ostvari. Nisam nimalo iracionalan i neko ko živi s motoom „Parola, snađi se.“ u toj meri da treba pregaziti sopstvene principe i hodati preko mrtvih. Možda je to moja najveća mana. Možda to što prvo mislim na druge i deset koraka unapred meni predstavlja najveći karakterni problem, ali kako god bilo meni srce ne dozvoljava da postupam drugačije. Svet bi rekao da iz ove moje mane proizilazi vrlina, a ja bih rekao da proizilazi tvrdoglavost. Trudim se da sebe postavljam u prvi plan i da se rešim te tvrdoglavosti, ali ne mogu. To je nešto što je utkano u mene, što me čini ovakvim kakav jesam, posebnim i drugačijim od ostalih. Kada shvatimo da smo različiti, tada možemo reći da poznajemo sebe, a i svet oko sebe.

     Uostalom, nemojmo se opterećivati sobom i životom. Pustimo da nas talasi života nose. Prepustimo se i uživajmo živeći. Uprkos svemu, budimo srećni zato što smo u sopstvenoj koži, posebnoj i drugačijoj od drugih što na kraju i jeste savršenstvo života. Različitosti su te koje čine da se sve svere života prožive, da se sve što život pruža doživi u prenese onima koji to možda nisu. Svaki odraz u ogledalu i svaki čovek je poseban i sa unapred određenim putanjama života kojima će proći."