Sajamski utisci...
Pre deset dana je završen veliki beogradski sajam knjiga, police su napunjene, dve knjige već pročitane, a utisci slegli i pretvoreni u nezaboravne uspomene...
Meni najlepši sajam za ove četiri godine koliko ga posećujem, sa najviše kupljenih knjiga, upotpunjenih kolekcija, mnogo upoznatih ljudi i čak dve posete. Ove godine sam nabavio preko dvadeset izdanja (spisak OVDE), upoznao nekoliko domaćih pisaca, upotpunio komplete i nabavio mnogo knjiga iz različitih žanrova.
PRVA POSETA (NEDELJA, 21.10.2018.)
Prvi put sam otišao na samo otvaranje negde oko 11 sati i može se reći da sam tog prvog dana odradio devedeset posto sajamskog posla, kupio sve što sam hteo, obišao sajam (mada samo halu 1, ali dobro, ona mi je svakako bila prioritet, a i u ostalim halama su uglavnom strani izdavači tako da tu ništa meni poznato ne bih zapazio gledano po mapi rasporeda izdavača). Definitivno, prvi dan sajma je najbolji; najmanja je gužva, otvaranje je, lageri su puni, akcije startuju od samog početka i sve je spremno za tih nezaboravnih osam dana.
 |
| Upoznajte Ženu zmaja, Jasminu Marković Karović |
Prvo i već tradicionalno sam otišao na štand Urban Reads-a na desnoj strani partera, kod legendarne Jasmine Marković Karović i ostatka njene super herojske ekipe, kod kojih sam nabavio najveći deo ovogodišnjeg spiska.
Kao i svake godine, Urban Reads spremi fenomenalne popuste (a ove godine i veliki izbor kompleta koji su još isplatljiviji) tako da je cifra za toliki broj kupljenih knjiga bila vrlo primamljiva u odnosu na račun koji bi izneo u nekoj knjižari.
Pored velikih akcija, ova izdavačka kuća svake godine spremi i neki sprecijalan rekvizit za slikanje, tako je i ove godine bila maska Žene Mačke, ali i šarene cirade od kojih je štand napravljen što je zaista za pohvalu obzirom da manji izdavači uglavnom koriste sajamske zidove.
Mada, meni je Urban Reads najlepše izgledao kada sam otišao prvi put 2015. godine, ali definitvno je da svake godine imaju veći štand, osetno više izdanja i mnogo više ljudi u ekipi. Srećan sam zbog njih, pratim ih i čitam skoro od početka i neizmerno mi je drago što su toliko uznapredovali za tako kratko vreme. Zašto tolika ljubav - zato što je to izdavačka kuća zbog koje sam zavoleo knjigu i pisanu reč!
Nakon Urban Reads-a sam otišao na štand Književne omladine Srbije (KOS), takođe na parteru, da uzmem dva romana od Sanje Vukosavljević, ali i da zvanično upoznam autorku, slikam se sa njom i naravno dobijem potpise u romanima. Međutim, iako je trebala da bude prvog dana na potpisivanju došlo je do komplikacija gde autorka zbog zdravstvenog stanja nije bila u mogućnosti da prisustvuje sajmu, te su knjige morale da čekaju drugu posetu za potpisivanje, a ja za upoznavanje.
Što se tiče samog štanda, KOS sam prvi put posetio ove godine i zaista su pozitivni utisci, radili su prijatni ljudi, štand je mali, pregledan, jednostavno dekorisan, neupadljiv ali zaista bogat kvalitetnim štivom.
Zatim Evrobook za upotpuniti Hari Poter serijal i Laguna za jednu knjigu iz oblasti psihologije su bili sledeća destinacija. Klasika za ove štandove (koji su inače tri najveća štanda na celom sajmu sa Vulkanom) da su vrlo upadljivi, godinama unazad smešteni u samoj areni hale 1, veliki, podeljeni prema žanrovima, sa mnogo kasa i ljubaznog osoblja, ali takođe ovo su štandovi na kojima se mnogo brzo završava posao. Pisce koji potpisuju svoja dela možete da zateknete uglavnom jednog dana po kratkoj satnici, a i ovi štandovi su toliko veliki i krcati ljudima da nemate ni volju, ni želju da se zadržavate, a kamoli da se slikate ili ćaskate sa nekim. Dekorisani jesu, imaju i bilborde, ali u prinicipu sve je već viđeno, slično i ništa posebno za uslikati. Mali izdavači su najspimatičniji na sajmu.
 |
| Idol! |
Za kraj sam posetio štand Urban Arta na galeriji na kome sam se i najviše zadržao. Ostavio sam ga baš za kraj zato što sam zbog njega bio i najviše uzbuđen.
Prvo i najprioritetnije sam nabavio novi roman Tamare Kučan i još par njenih izdanja pa sam dugo i već ustaljeno ćaskao sa njom o prethodno pročitanim delima, utiscima, novom romanu, budućim planovima, promocijama i još mnogo čemu. Zaista smo dugo pričali, toliko da sam sačekao da se malo raščisti gužva kako bi mogli na miru da razgovaramo jer ipak je to dan koji se čekao godinu dana. Pored toga što mi je potipisala neke knjige koje sam poneo od kuće i naravno novi roman, uradili smo sjajne fotke i zaledili nezaboravne trenutke ovogodišnjeg druženja.
 |
| Zemljak |
Ubrzo nam se pridružio i Aleksandar Đuričić Eš koji mi je potpisao svoja dva romana te smo on, Tamara i ja razgovarali o njegovim romanima (pa smo se za "Beogađanku" i "Surf na crvenom talasu" složili da su blizanci) i ispričali se o svemu za prethodnih godinu dana. Bilo je to prelepo druženje!
 |
| Taj trenutak... |
DRUGA POSETA (SUBOTA, 27.10.2018.)
Prošlo je šest dana i Svet knjiga i filmova se vratio na sajam. Kako sam u subotu išao sa školom, imao sam mnogo manje vremana za obilazak (i malu kupovinu koja i nije bila u planu).
Odmah sam otišao ponovo na Urban Art na potpisivanje nekoliko romana obzirom da je u subotu najviše autora bilo na štandu; Tamara Kučan (naravno bos), Jovan Milić, Marjam Manteghi i Ranka Tanasić Barlov.
Sa Tamarom sam se prvo pozdravio i rekao joj još par sitnica koje su mi promakle u nedelju, a onda je došlo na red upoznavanje, slikanje i potpisivanje sa Jovanom Milićem ("I siromašni imaju san"), Marjam Manteghi ("Ulica dobre sreće") i Rankom Tanasić Barlov ("Kada se ponovo sretnemo").
 |
| Jovan Milić, osnivač humanitarne organizacije FIND RAUL |
Sa Jovanom sam vrlo malo razgovarao obzirom da je to bila njegova jedina poseta štandu i navala je zaista bila velika (plus je subota kada je definitivno najveća gužva na sajmu), ali uspeli smo da se uslikamo!
 |
| Heroj! |
 |
| Oličenje hrabrosti |
Nakon toga, Marjam Manteghi, divna žena, retko pozitivno biće i zaista se može reći HEROJ (ko je čitao "Ulicu dobre sreće" zna o čemu govorim). Razgovarali smo o njenom prvencu koji je kod nas objavljen prošle godine, o utiscima, blogu i blogovanju, okolnostima, životu...Kažem, duša od žene, čast je bilo razgovarati sa njom.
Na kraju sam sačekao još par minuta da na štand stigne i Ranka Tanasić Barlov. Tu autorku znam dugo, ali konačno je došao i trenutak da se zvanično upoznamo, slikamo, ispričamo i da mi potpiše svoj poslednji roman. Razgovarali smo naravno o utiscima, novom romanu koji privodi kraju i koji će verovatno već sledeće godine biti objavljen, ali i o romanu "Život na gram" kao i o celom iznenađenju kada mi je roman stigao za rođendan. Još jednom hvala Ranka!
 |
| Štand koji ima dušu... |
Za kraj, moram da kažem da je Urban Art jedan od najlepših malih štandova. Pored postera i zanimljivih ambijenata za uslikati to je zaista štand "koji ima dušu". Kako mu se prilazi, tako se oseća pozitivna energija i dobro raspoloženje. Među autorima nema nimalo zavisti, ljubomore, toliko se svi lepo druže i međusobno nadoknađuju da je to milina za videti. Pritom, Tamara Kučan koja je zvanično i direktorka je toliko fina i skromna da sa njene strane nećete moći da osetite ni trunku prepotentnosti i nezainteresovanosti (osim umora) za posetioce ali i same autore u njenoj izdavačkoj kući. To je danas zaista retko videti i to je razlog zašto je Urban Art toliko poseban. Na početku znate da ste u izdavačkoj kući, ali što duže boravite na štandu imate osećaj kao da ste u bajci, kao da te ljude znate godinama, osećate njihovu ljubav i prosto je teško pozdraviti se i rastati...
 |
| Preuzeto sa @ik_urbanart |
Vrlo važno, Urban Art je ove godine imao najbolje popuste do sada i puno kompleta u svim mogućim kombinacijama koji su toliko povoljni da ste skoro mogli da nabavite dve knjige po ceni jedne, a da ne pričam o tome koliko su dosetljivi za svoje verne čitaoce da im čak i poklanjaju po nešto (taj sam, "Bivirgata" i "I siromašni imaju san" su njihovo veliko iznenađenje za mene ♥).
Prelepo dekorisan štand, sa puno lepih ambijenata, mašnica, lampica, flajera (čak i kviz koji vas vodi do njihovog idealnog naslova za Vas), zidova sa slikanje i naravno pisaćom mašinom koja se estetski toliko lepo uklapa u njihov stil da je bilo nemoguće ne zapaziti je. KNJIGE KOJE VOLITE, KNJIGE KOJE VAS VOLE je bio njihov ovogodišnji slogan.
Nakon Urban Arta, ponovo sam otišao do KOS-a i dočekao da se upoznam sa Sanjom Vukosavljević i dobijem potpise u njenim romanima "Igra senki" i "Igra maski". Sanja je toliko divna devojka, opuštena, toliko divno zrači. Kada me je videla odmah mi je skočila u zagrljaj što je danas zaista retko videti, zaista je retko videti tu skromnost, lepotu i opuštenost uspešnih ljudi. Sanja je moje najveće oduševljenje ovogodišnjeg sajma knjiga i neko koga ću rado posećivati narednih godina.
 |
| Najveće iznenađenje... |
Za sam kraj sam skoknuo još jednom do Evrobook-a i kupio "Putovanje kroz istoriju magije", a onda je vreme isteklo i trebalo je mahnuti sajmu, pozdraviti se sa svim lepim i tako pun utisaka krenuti kući...
Kažem još jednom, za mene najlepši sajam, mnogo lepih uspomena, mnogo dragih ljudi, mnogo lepote, mnogo pozitivne energije. Vidimo se sledeće godine! ♥
Kažem još jednom, za mene najlepši sajam, mnogo lepih uspomena, mnogo dragih ljudi, mnogo lepote, mnogo pozitivne energije. Vidimo se sledeće godine! ♥
Коментари
Постави коментар