Svici u tegli - Slađana Kručičan

Još jedna domaća autorka se priključuje mojoj biblioteci sa svojim prvim romanom koji je objavila pre dve godine. Ova autorka nije toliko poznata javnosti, ali je sigurno da ima kvalitete, dobar književni stil i svoj prvenac koji je zaista vredan na našoj književnoj sceni i ove recenzije.

Naslov: Svici u tegli

Autorka: Slađana Kručičan

Broj strana: 200

Povez: mek

Godina izdanja: 2016.

Izdavač: Urban Art

Sadržaj: Dušan Petrović (47) je ugledni beogradski neženja, pravnik, boem. Njegov život se svodi na stan, posao, kafanu, alkohol, malo društvo i svakodnevne neobavezne razgovore.

Kada jednog dana biva napadnut, Dušan već sledećeg trenutka završava u bolničkoj postelji i od tada njegov život počinje da se menja iz korena. Nekadašnji neženja će se preobraziti u mladog čoveka koji će sa toliko godina spoznati čar istinske ljubavi, životnih vrednosti i velikih promena koje će mu pomoći da za godinu dana proživi sve ono za šta je mislio da je prošlo, da je nemoguće, ali i da mu proširi vidike i pomogne da započne neka nova poglavlja u svom životu za koji je smatrao da je odavno završen.

Brz, dirljiv i slobodno se može reći roman samopomoći. Autorka je svojim izuzetnim prvencem prenela jasne poruke da za život nikad nije kasno, da ne treba odustajati od sebe zbog okolnosti koje su takve kakve jesu, već da ih treba iskoristiti na najbolji mogući način jer upravo je to i najveća pobeda u životu - trenutno stanje koje je poprilično nezavidno pretvoriti u svoj najveći uspeh. Pritom, izgradila je lika koji ne odlazi u krajnosti prostakluka, primitivizma i patologije i upravo je to oličenje kvaliteta i kraja koji je poprilično emotivan; tužan jer su blistavi sjajevi svitaca pretvoreni u uspomene, srećan jer dolaze neki novi momenti u životu, neki drugi svici, sjajniji, dugotrajniji...

Dušan je čovek koji je imao svu slobodu ovog sveta, dobar posao, novac, ugled, ali kao i većina takvih ljudi nije znao da pliva u svemu tome. Zaljubljivao se mnogo puta, imao prolazne avanture, ali nikada nije imao hrabrosti da svoje veze podigne na neki viši, ozbiljniji nivo. Kada je dospeo u bolnicu i sreo ljude sa težim pričama od njegove, shvatio je da je najbolji način da živi punim plućima da se jednostavno opusti i prepusti, sada kada je imao utvđenu biografiju, izgrađenu karijeru i siguran posao. Tada njegov život počinje da dobija smisao, da se zaokružuje - kada se prvi put bez strepnje zaljubljuje, onako kao tinejdžer. Svestan svojih godina, Dušan je uplovio u ozbiljnu vezu, proživeo mladost, nadoknadio propušteno i vratio se u kolosek svoje generacije s osećajem da je za godinu dana proživeo celih svojih 47 godina, s istinskom voljom da nastavi da živi tamo gde i pripada, sa svojim godišnjacima, ozbiljnijim planovima, zahvalan mladosti koja je kasnila i pojavila se u pravi čas da mu prosvetli put, ali i ona nastavi svojim kako je i jedino moguće a da niko ne bude povređen i neispunjen.